Ko sam ja

Svi mi se cesto izgubimo i zaboravomo ko smo, odakle smo krenuli i kuda idemo. Ne brini toje normalna pojava. Ucili su nas od malena kako treba da se ponasamo, sta je dobro a sta lose, ko mozemo da budemo i postanemo i sta mozemo da imamo a sta ne. U medjuvremenu smo i od drustva culi slicne ili iste poruke i poverovali u njih. A onda smo, u skladu sa ovim uverenjima, zavrsili tu gde jesmo, iscedjeni i umorni od zivota i svakodnevnice, verujuci da je zivot jednostavno takav i da to ne moze da se promeni. Samo sto je to uverenje daleko od istine.

Pripadnost je jedna od esencijalnih potreba svakog coveka. Mnogo toga radimo da bismo pripadali i da bismo dobili validaciju iz spoljasnjeg sveta da smo dovoljno dobri, vredni, vazni bitni, da zasluzujemo ljubav i paznju. Strah od odbacivaja i osude je taj koji nas sprecava da budemo slobodni, autenticni i ono sto zaista jesmo. Sprecava nas da se jasno i glasno izrazimo, da se borimo za sebe i svoje interese i da budemo onosto zaista jesmo. Naterani smo da se uklopimo u vec postojece “kutije” i šablone. to bi otprilike bilo kao da si rodjen kao krug, a moraš da se uklopiš u trougao.

Potrebno je zaista dosta svesnosti i hrabrosti da ostanemo dosledni sebi uprkos misljenjima ljudi oko nas, pogotovo ako je to krug prijatelja i porodice koji su vec navikli na nas onakve kakvi jesmo – krugovi koji se uklapaju u trougao.