Ko sam ja

Svi mi se cesto izgubimo i zaboravomo ko smo, odakle smo krenuli i kuda idemo. Ne brini to je normalna pojava. Ucili su nas od malena kako treba da se ponasamo, sta je dobro a sta lose, ko mozemo da budemo i postanemo i sta mozemo da imamo a sta ne. U medjuvremenu smo i od drustva culi slicne ili iste poruke i poverovali u njih. A onda smo, u skladu sa ovim uverenjima, zavrsili tu gde jesmo, iscedjeni i umorni od zivota i svakodnevnice, verujuci da je zivot jednostavno takav i da to ne moze da se promeni. Samo sto je to uverenje daleko od istine.

Pripadnost je jedna od esencijalnih potreba svakog coveka. Mnogo toga radimo da bismo pripadali i da bismo dobili validaciju iz spoljasnjeg sveta da smo dovoljno dobri, vredni, vazni bitni, da zasluzujemo ljubav i paznju. Strah od odbacivaja i osude je taj koji nas sprecava da budemo slobodni, autenticni i ono sto zaista jesmo. Sprecava nas da se jasno i glasno izrazimo, da se borimo za sebe i svoje interese i da budemo onosto zaista jesmo. Naterani smo da se uklopimo u vec postojece “kutije” i šablone. To bi otprilike bilo kao da si rodjen kao krug, a moraš da se uklopiš u trougao.

Potrebno je zaista dosta svesnosti i hrabrosti da ostanemo dosledni sebi uprkos misljenjima ljudi oko nas, pogotovo ako je to krug prijatelja i porodice koji su vec navikli na nas onakve kakvi jesmo – krugovi koji se uklapaju u trougao.

I tako posle nekog vremena zaboravimo ko smo, Dobra vest je da se to u svakom trenutku, bez obzira na okolnosti moze promeniti. Pre svega moramo da osvestimo sta je to zbog cega vredi ziveti, koji su nasi ideali, da budemo u skladu sa sobom….krug, kvadrat ili trougao, sta god. Duzni smo sebi i svetu oko sebe da budemo ono sto jesmo i bas onakvi kakvi jesmo, sa svim vrlinama i manama.

Postoji jedna prosta vezba. Postavite sebi pitanje sta bih radio da mi je ostalo godinu dana zivota, pa onda uradite isto za pola godine, mesec dana, za jedan dan i jedan sat. Zapisite sve te odgovore i uporedite sa zivotom kakav sada vodite…eto malog izazova.